Živković: Držala bih svoje bližnje oko sebe, pa onda sve ostalo

Živković: Držala bih svoje bližnje oko sebe, pa onda sve ostalo

“Te noći bila je oluja, ja sam spavala. Nekad oko 2 sata iza ponoći nas je mama nazvala i tada joj je brat zadnji put čuo glas. Javila nam je da je otišla da naruči drva za zimu i da je na putu kući. Mene je nešto presjeklo. Vani je grmilo. Znala sam nije nešto dobro.”

Ovako je razgovor s nama započela Danijela, najstarija kćerka Petre Živković, koja je svoj život izgubila prelazeći nabujali Crni Potok 5. avgusta 2014. godine u Čelincu.

“Ujutro sam ustala. Radila sam i školovala se u isto vrijeme, jer nisam htjela mamu opterećivati. Krenula sam na posao, ali nisam mogla preći most jer je bio poplavljen. Vratila sam se kući. Onda sam zvala mamu nekoliko puta – bila je nedostupna. Zvala sam suprugu čovjeka od kojeg smo nabavljali drva da pitam gdje mi je mama. Rekla mi je da su njih dvoje otišli autom u 10 sati naveče, ali da se ni on nije vratio kući. Nadala sam se da je mama živa. Mislila sam da su negdje zaglavljeni, pa se ne mogu izvući. Sutradan sam je sama išla tražiti oko tog potoka. Našla sam je. Tad mi je bilo najteže…

Došla sam kući, svi su bili tu. I dalje nisam mogla vjerovati sve dok nisam vidjela sanduk. Brat i sestra su bili pogubljeni. Svi smo bili pogubljeni. Nismo mogli vjerovati. Nismo imali ni kuću, a sad više nemamo ni mamu.”

Neko vam je pomogao u toj situaciji?

“Srećom, vlasnik firme gdje je mama radila je rekao da će dati sve od sebe da nam omogući da kupimo kuću. I, hvala Bogu, kupili smo je uz njegovu i pomoć mještana Markovca, ovdje u Čelincu, gospođe Stojanke i organizacije Srbi za Srbe.

Nisu te poplave samo nas pogodile. Svakog je zadesilo. Al’ nas je najviše. Mama nam je bila sve.”

Novoizgrađena kuća porodice Živković.

Da li ste očekivali poplave? Da li je bilo nekih upozorenja da bi moglo doći do poplava velikog intenziteta?

“To je nama sve bilo iznenada. Niko se nije nadao da će biti takve poplave. Ja nisam ni znala da je Čelinac tada poplavio. Nakon tri-četiri dana sam saznala. U maju su kod nas bile manje poplave, a avgust je bio strašan. Izgledalo je k'o potop. Sve je bilo puno blata, mulja. Most je bio srušen. Ljudi su bili izgubljeni. Niko nije znao od čega da krene kada se voda konačno povukla. Da li su vlasti mogi nešto poduzeti da ne bude tolika katastrofa – ne znam.”

Da li su se danas stvari promijenile po pitanju prevencije od poplava?

“Ne znam koliko to sad stvarno znači, ali ja mislim da je proširenje korita Vrbanje dobra stvar. Možda još da kanale srede i Jošavku da očiste i prošire joj korito da ne bi opet došlo do tolikih izlivanja vode. Skoro sad kad je bila neka kiša, Jošavka se opet izlijevala. Na sreću, nije nas ugrozila. Dole na ušću Jošavke u Vrbanju su njive neke poplavile, mislim čak da je voda došla i do nekih kuća. Tako da, jedino još malo korito Jošavke da prošire.”

Imaš li neki plan kako bi se ponašala kada bi opet došlo do poplave?

“Držala bih svoje bližnje oko sebe, pa onda sve ostalo.”

Podijelite sa prijateljima!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *